Emocionalno zanemarena deca u telima odraslih

  Da li se osećate prazno iznutra i potajno osećate da nešto nije u redu sa vama?

Da li imate problema da tražite pomoć ili ste ponosni što se ne oslanjate na druge ljude?

Možda često osećate da ne znate tačno šta vam se sviđa, a šta ne i iz tog razloga imate problem da definišete svoje potrebe i tražite da budu ispunjene.

 Ovi kao i mnogi drugi osećaji koje ću tek navesti su često razultat emocionalnog zanemarivanja tokom odrastanja.

Ovde se ne radi o tome čega se sećate iz svog detinjstva, već o onome čega se ne sećate tačnije šta niste dobili, a bilo vam je potrebno. To mogu biti reči podrške, pohvale i priznanja. Emocionalno zanemarena deca su uglavnom bila fizički zbrinuta od strane svojih roditelja na perfektan način i spolja gledano nije im ništa materijlno nedostajalo.

Međutim,  ono što je tokom odrastanja kod ovih osoba izostalo jeste da roditelji vide i uvaže njihove emocionalne potrebe. Da  razumeju, potvrde  i reflektuju njihova osećanja tako da kroz to dete dobije poruku da je u redu sve što oseća i da nije samo u tome.

Često čak i fizičko zanemarivanje ne ostavlja toliko duboke posledice po ličnost kao emocionalno zanemarivanje.

Posledice izostajanja emocionalne brige od strane roditelja može stvoriti odrasle ljude koji su  ekstremno samostalne i nezavisne, kao i poslovno veoma uspešne osobe, ali su unutar sebe ostale zarobljene na nivou izneverenog deteta koje i dalje oseća posledice tog zanemarivanja u vidu različitih simptoma.

Ove osobe često izgledaju uobičajeno na površini, ali su često nesvesne strukturalne greške u svom temelju. Oni takođe nemaju predstavu da je njihovo detinjstvo imalo ulogu u tome. Najčešće krive sebe što se osećaju nepovezano i imaju utisak da drugi ljudi izgledaju srećnije. Lakše im je da daju drugima nego da prime, ne mogu da osete pravu bliskost sa drugima i imaju uverenje da sa njima nešto nije u redu, da im nešto fali. Svoj osećaj hronične praznine čuvaju pažljivo za sebe, i samo retkima dopuštaju da vide tu prazninu.

Na terapiji osobe koje su bile emocioanlno zanemarene često ovaj osećaj praznine opisuju kao osećanje nelagode, ili fizički, kao prazan prostor u svom stomaku ili grudima. Opisuju ga kao emocionalnu otupelost, odnosno osećaj da stalno nešto važno propuštaju ili da se nalaze van života i da ga samo posmatraju.

Postavljaju pitanja o značenju i vrednosti svog života i fantaziraju o begu i promeni svega.

Ovakve osobe ne mogu u potpunosti da uživaju u svom životu i sklone su da razvijaju anksioznost, depresiju ili da imaju problema da održe bliske i dugotrajne partnerske odnose. Međutim, ovo je samo posledica neadekvatnih roditeljskih reakcija koje su ove osobe dobijale tokom odrastanja.

Osim ovog osećaja hronične praznine koji ih proganja, emocionalno zanemarena deca u telima odraslih često imaju i sledeće simptome zanemarivanja: manjak saosećanja za sebe, puno za druge, nerealno samoprocenjivanje. Krivicu i stid jer veruju da nešto nije u redu sa njima. Puno potisnutog besa i sklonost ka samookrivljavanju. Imaju problema sa disciplinom i skloni su prokastrinaciji. Ne dopuštaju drugima da im se previše približe, jer veruju da nose neku fatalnu grešku koju drugi ne smeju da otkriju. Ovo verovanje sprečava ove osobe da imaju ispunjavajuće emotivne odnose. Takođe, ne umeju da prepoznaju šta osećaju jer njihova osćanja nikad nisu bila prepoznata i priznata od strane roditelja.

Kako dolazi do promene kod ovih osoba?

Glavni cilj na terapiji jeste naučiti ove osobe vrednosti sopstvenih osećanja.

Potrebno je naučiti ih da identifikuju  i daju imena svojim osećanjima. Zatim kroz primenu određenih metoda (u okviru svoje terapeutske prakse primenjujem EFT i Reprogramiranje matrice) isceliti odnose sa roditeljima i sve trenutke kada nisu dobili neophodnu validaciju od strane roditelja tokom odrastanja.

Na kraju važno je naučiti ove osobe kako da prihvate svoja osećanja, kako da im veruju i kako da ih efikasno izraze. Iz toga sledi prepoznavanje, razumevanje i vrednovanje emocija u odnosima sa drugima. Kao i mogućnost za ove osobe da grade dugotrajne bliske odnose u kojima podjednako daju i primaju. Odnose u kojima se osećaju povezano sa drugom osobom. Voljeno i ispunjeno.

Kada se ova faza u terapiji prođe, sledeća faza je naučiti ove osobe da vode brigu o sebi.

Odrasli koji su bili emocionalno zanemareni kao deca često ne znaju koje su njihove potrebe. Njihove sopstvene želje, osećanja, potrebe su tokom odrastanja bile nevidljive i takve su i ostale.

Zato je za ove osobe važno da razviju sledeće veštine: razvijanje saosećanja za sebe,  kako da neguju sebe (fizički, emocionalno, duhovno), kako da regulišu sopstvena osećanja i kako da zavole disciplinu.

Kao i sa svakom veštinom koja se tek uči i sa ovima će biti potrebno vreme, strpljenje i upornost. Međutim, ukoliko uspete sa vašim klijentima da sprovedete sve ove akcije, rezultati će biti fantastični, a vaši klijenti konačno sa osećajem ljubavi i ispunjenosti aktivni učesnici u sopstvenom životu i odnosima.

S ljubavlju,

Sanja Ivanović

Za individualnu terapiju se možeš prijaviti OVDE 

Ukoliko želiš da naučiš EFT metodu i postaneš sertifikovani praktičar prijavi se OVDE